Sve o životu u Aziji i selidbi u Kinu nam priča mladi par iz Pirota, Srbije. Sve što ste ikad trebali znati nalazi se u ovome članku – Selidba u Kinu.

Table of Contents

Kako se zaposliti i odseliti u Kinu? Koje su to stavke koje karakteriziraju Kineze? Kakva je hrana u Kini i koja su to mjesta koja ne biste smjeli zaobići u ovoj zemlji? Po čemu je sve Kina posebna i kako je paru iz Pirota bilo živjeti u ovoj ogromnoj zemlji više od 7 godina? U današnjem izdanju projekta HRVATI/BALKANCI U SVIJETU donosimo vam detaljnu priču iz daleke Kine!

1. Pozdrav ekipa! Kako ste? Napišite u kratkim crtama nešto o sebi i svom zanimanju te koja je vasa priča o selidbi u Kinu, zašto baš Kina u kojem gradu ili mjestu ste i koliko dugo živjeli, što ste radili i kako ste našli posao?

Ćao Valentina! Pozdrav tebi i svima koji nas sada čitaju! Ko smo mi? Uf… uvek mi najteže pada predstavljanje, jer nekako treba da u par reči kažemo svašta o sebi, a da ne budemo lažno skromni, a opet da ne delujemo prepotentno, već da zainteresujemo čitaoce. Pre svega, mi smo ljudi koji vole svet oko sebe i druge ljude. Uživamo u istraživanju novih mesta, raznolikosti kultura, često rušeći granice tabua i spoznavajući svet oko nas. To što često putujemo ili što često dolazimo u susret sa ljudima iz drugih sredina, pomaže nam da bolje upoznamo sami sebe i da budemo kulturološki i duhovno bogatiji nekim životnim iskustvima. To je neka naša filozofija putovanja i benefiti istih.

Svo troje smo rodjeni u Pirotu, malom i lepom planinskom gradu u istočnoj Srbiji, na obroncima Stare Planine, u blizini granice sa Bugarskom. Prvi put sam napustio rodni grad sa svega 14 godina i samostalno živeo u Zaječaru gde sam pohadjao srednju medicinsku školu. Upravo taj adolescentski period krivim za to da mi kasnije u životu putovanja i selidbe nikada nisu teško pali. Onda živim godinu dana u Beogradu, pa se vraćam za Pirot, gde sam radio kao laborant u službi transfuzije krvi punih sedam godina. Pored zanata koji život znači, oduvek sam se interesovao za muziku i strane jezike.

Od tinejdžrskih dana sam pevao po rok bendovima, ali sam se na kraju muzički oblikovao u bendu Kuriri koji smo osnovali sa drugarima vrhunskim muzičarima iz regiona i svirali neki alternativni rok. Potražite na youtube, pa nas preslušajte. Godinama sam živeo paralelne živote: ujutru bolnica, popodne probe sa bendom, uveče nastupi. Od prve dve plate, sećam se, uplatio sam sebi putovanje u Egipat, veliku dvonedeljnu turu. Dopalo mi se.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_2
Sa jednog od mnogobrojnih live nastupa u Nanningu photo by @redrooster

Onda sam gledao da spajam lepo i korisno i menadžerisao svoj bend, pa smo godinama nastupali kako u Srbiji, tako kasnije i u regionu i našem delu Evrope. Bili smo i kod vas u Hrvatskoj. Svirali smo u Zagrebu, Puli, Rijeci, Sisku, Osijeku.. A onda se bezbroj puta desi da u ponedeljak zorom dovezem kola natrag u Pirot i ostavim članove benda ispred firmi u kojima rade, pa odem i sam na posao.

E sad… tu je bila i Maja i ljubavni život. I za to se imalo vremena, kao i za zajednička putovanja. Maja je nastavnik engleskog jezika i u to vreme je radila u Pirotu. Bili smo pobornici i medju ambasadorima portala za razmenu putnika Couchsurfing. Preko ovog sajta smo često putovali Balkanom, ali kasnije i Bliskim Istokom i drugim delovima Azije. Takodje, često smo i primali putnike iz celog sveta u našu kuću. Preko couchsurfinga smo se umrežili sa mnogim ljudima iz regiona, koji su i sami putnici, a mnogi medju njima idalje putuju svetom i dan danas. Onda nekoliko road trip-a Evropom kolima. I nekako … nikada dosta. Oduvek smo sanjali o dalekim destinacijama, ali je to iz perspektive života i rada u Srbiji delovalo nedostižno.

Sve do jednog dana kada Maja nije pronašla online ponudu za nastavnike engleskog u Kini. Oglas je bio za grad Nanning, a plata i uslovi rada su delovali fantastično. Urodjeni balkanski crv sumnje nedaje mira,pa uzmemo mi to da proverimo. Nadjem preko couchsurfinga neke naše ljude koji su već u Kini, jednog momka iz Šenžena i još jednog Slovaka iz Srbije koji igrom slučaja živi baš u Nanningu! Povežemo se sa njima, vidimo da nije prevara, prodam kola i sakupimo nekako novac za avio kartu za Maju i prvih par meseci njenog života u Kini. Ja ostajem još neko vreme u Srbiji, dajem otkaz na poslu, prekidam da se bavim muzikom, uzimam voz za Sofiju i tako sa bekpekom na ledjima krećem sam u Kinu, ne znajući ni šta ću tamo ubuduće da radim.

Tu se radja ideja za Nenadove Avanture. Prošao sam vozovima i autobusima Bugarsku i Tursku, a onda stigao do Irana i proputovao ovom fantastičnom zemljom. Sa sobom sam nosio svesku u kojoj sam svakodnevno upisivao dogodovštine sa putovanja. Onda sam sve te stvari iz sveske preneo na blog, onako, više sam za sebe, da se ne zaboravi. Blog je bio zapažen medju putnicima, pa sam kasnije nastavio i sa pričama iz Nepala i Nanninga u Kini. Sve ovo je bilo 2012 godine.

Period 2012-2019 smo proveli živeći i radeći u Kini, često putujući Azijom, menjajući poslove, ali ne i grad prebivališta. Nekako nam je pozicija Nanninga odgovarala – suptropska klima, južno voće, dobri ljudi, a sjajna strateška pozicija  za istraživanje Jugoistočne Azije. Maja je sve vreme radila kao nastavnik engleskog, dok sam i ja polagao ispite za predavača engleskog, radio u zabavištima, školama, probao se u muzičkim vodama (imao preko 500 živih nastupa u Kini!, a poslednjih godina tamošnje karijere bio i regionalni menadžer u školi koja zapošljava kadar iz celog sveta i bio spona izmedju Kineza i stranih nastavnika, koji dolaze iz različitih kultura i sa svih kontinenata. Nakon 8 godina u Kini, savladali smo neki osrednji nivo kineskog jezika, ali su se planovi sa Azijom malo promenili kada je na svet došla naša curica Una.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_3
Maja, Nenad i mala Una u Nanningu

2. Spomenuli ste da ste živjeli u Nanningu, gradu srednje veličine, koji broji oko 3 milijuna stanovnika u samom gradu. Možete li nam napisati malo više o tome gradu? Je li Nanning tipičan kineski grad ili ne?

Da. Kada smo se doselili 2012 u Nanning, grad je imao 3 miliona stanovnika, ali kada smo se iz njega iselili imao je više od 8 miliona! Nanning se u medjuvremenu se drastično promenio. Jedno od najboljih iskustva nam je bilo biti deo svih promena koje su se dešavale u društvu. Neverovatan je osećaj kada vidiš da svetlosnom brzinom sve stvari oko tebe idu na bolje, ljudi menjaju svoje navike na bolje, postaju nekako sve osvešćeniji, čak i kad poredim njihovo baratanje engleskim jezikom kada smo stupili na tlo Kine i poslednjih godina- i tu ima velike razlike.

Isto važi i za Japan, Koreju, Singapur. Te zemlje su već u 22.veku. Cela Evropa je postala stara, spora i nekakva neodredjena… Daleki Istok juri punom parom napred. Fantastično je biti tamo u ovo vreme. Mogao bih slobodno da napravim paralelu sa američkim snom u 20.veku… Chinese Dream- gde sve može i svako ima šansu. Tako je i bilo sve dok korona 2019. nije sasekla ceo svet, pa i azijske zemlje, koje su i dan danas prilično zatvorene za posete.

Nanning je nama jedan od najlepših gradova na svetu. Nazivaju ga još i “zelenim gradom”. Nije tipičan kineski grad. Role-model gradskim vlastima je Sungapur. Grad je čist, moderan i sjajan za život. Parkovi u gradu su primeri najlepše pejzažne arhitekture, koja može da parira “ruku pod ruku” japanskim Zen baštama. Sve je po feng shui-ju. Kinezi veruju u sklad prirode i stanja duha, što zaista ima smisla, jer sredina itekako utiče na naše raspoloženje. Slika Kine u medijima zapadnih zemalja i ovako “uživo” je vrlo različita. Mnogo su tehnološki napredniji od Evropljana, deca su im obrazovanija, učenici jedni od najtalentovanijih na svetu i – postoje moralne norme! Postoje zakoni koji se poštuju, nasilja i kriminala gotovo i da nema i ni jednog trenutka se nisam osećao da nemam slobodu ili da mi je neko pravo uskraćeno. Jedina stvar koja mi je smetala je kineska blokada nekih sajtova na internetu, ali to se dalo zaobići pomoću VPN servisa.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_4
Hram u Nanningu

3. Kako ste doživjeli ljude u Nanningu, ovako generalno govoreći? Što im je bitno, što cijene, kako žive? U jednom od vaših članaka pročitala sam da je sasvim normalno bilo vidjeti stariju gospodju u Hello Kitty fazonu, što me vratilo u Amsterdam. Hvala vam na tome!

Lokalci u Nanningu su divni ljudi. Topli su, stidljivi, neiskvareni i često dobroćudno naivni. Strašno su radoznali, čak i najstarije generacije. Stari ljudi od 80 i kusur godina se zanimaju za sva nova tehnološka dostignuća, instaliraju nove aplikacije na svojim smart telefonima, igraju igrice. To je super. Hahaha…

Hello Kitty fazon je simpatičan, ali psihološki gledano, to je kod mnogih i sindrom propuštenog detinjstva. Deca u školi mnogo uče. Ali baš baš mnogo. Slobodnog vremena nema. Kad ga ima, idu na privatne časove, časove klavira, imaju hrpu stvari za domaći. Slabo se igraju. Nemaju vremena da budu deca… ili ga jako malo imaju. Kada konačno završe sa školskim obavezama u životu, neki od njih kao da se vrate unazad, pa pokušavaju da nadoknade propuštenu zabavu… I to, i kulturološki aspekt uticaja japanske moderne manga kulture. Sve što dolazi iz Japana, Koreje i Amerike je za Kineze trending.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_5
Nanning, trudnoca u Kini – što da ne feat. pas MingMing- photo by @redrooster

4. Što vam se najviše sviđalo u Kini i što mislite da je prednost Kine i života tamo, a što vam se nikako nije sviđalo i što misliš da je mana življenja? Ipak, selidba u Kinu je velik zalogaj i totalno drugačiji svijet.

Dopao mi se kvalitet života i mogućnost kontinuiranog napretka. Ne samo u  finansijskom aspektu, naravno. Moralne norme. Ovde se poštuju stariji. Učitelji su pored roditelja bitan faktor u životu. Zakoni i i institucije se poštuju. Mnoge stvari odlično funcionišu zahvaljujući kolektivnom dugu naroda. To je ono što mnogi narodi nemaju.

Sa jedne strane, na Dalekom Istoku pristno je primetno odsustvo individualizma i kritičkog razmišljanja, idejnih rešenja. Sa druge strane, kolektivni duh, nesebičnost. “mi” umesto “ja” … kao u mravinjaku, zna se ko šta radi i gde je čije mesto. Tako, kao narod, nevidjeno brzo napreduju. Najpametniji vode zemlju, narod se ne bavi preterano politikom, a ko želi u politiku ima pravo da se školuje za to. Svidja se što sve planiraju unapred i ostvaruju svoje planove pre rokova. Svidela nam se suptropska klima u Nanningu, raznovrsna hrana i obilje svežeg tropskog voća.

Šta mi se nije dopalo to je sakrivanje emocija. Ovo je kulturološka stvar i ljudi u ovom delu Azije su čak i emotivniji od nas, ali to ne pokazuju. To je po njima dokaz nečije slabosti. Ali isto tako i bes. Ako je neko nervozan, ljudi ga se neće plašiti, već će žaliti tu osobu jer je ona slaba i van sopstvenog balansa. Opterećeni su “gubitkom lica” ili “not to lose face”. Ovo je teško nama strancima da ukapiramo. Primer: pitate nekog na ulici gde se nalazi neka znamenitost. On ne zna. Ali neće reći da ne zna, jer će se poniziti u očima onog koji pita, a onda svesno da netačne direkcije za pravac. Nisu svi ovakvi naravno, ali ima tih sitnica koje su nama teške da ih prihvatimo. Nisu direktni. Nikada ti neće otvoreno reći šta ne valja i moraš da ih uvek čitaš izmedju redova. Ne žele da gube čast sebe i porodice time što nešto ne znaju ili ne žele da urade.

5. Koje su najveće razlike života u Kini u odnosu na život na Balkanu i u Srbiji?

Najveća razlika je što Balkanci gledaju kako da “zeznu sistem”, traže prečice i olakšice u radu i vremenom smo postali mnogo egocentrični. Kod Kineza je suprotno – kolektivnost, opšte dobro, a ako je nešto zakon ili pravilo – u njega se ne sumnja i ne krši se. Kad ih za neku stvar pitam zašto tako, kad možete nešto da uradite lakše i drugačije, oni odgovore da znaju šta bi sve moglo, ali pravilo je takvo.

Imaju veliki respekt i poverenje u institucije, u sopstvenu policiju, lekare, političare. Kod nas toga uopšte više nema. Imaju petlju da probaju, sve izgube i krenu iznova ispočetka. Kod njih, deca se već sa 18 godina osamostaljuju, iznajmljuju svoj stan, rade i plaćaju dažbine dok studiraju. Niko ne živi sa roditeljima, ali opet se nikada ne odriču istih. Porodične vrednosti postoje i jako su bitne kod njih. Često menjaju poslove, ali bukvalno na nekoliko meseci. Uvek traže bolje, žele da napreduju, trude se, sele se hiljadama km daleko u druge gradove ili zemlje samo da bi okušali sreću. Kinez je posvećen na jednu do dve stvari u životu i uspeva da se ostvari u njima, mi Balkanci smo svestrani, ali često se rasipamo na sve strane.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_6
Pagoda sunca i pagoda meseca, Guilin, Guangxi provincija

6. Postoje li i općenito neki zakoni koje svi građani i turisti moraju poštivati prilikom ulaska u zemlju? Imaju li neki zakoni za reciklažu, kupnju i slično? 

Ništa posebno. Poštuješ propise kao i svaki Kinez i to je to. Nema tu mnogo specijalnih peripetija osim onih sa birokratijom i vizama. Tu su stvari iskomplikovane i uvek se menjaju. Reciklaža je velika stvar ovde. Bacaju i oni djubre van kante i ne paze mnogo na razvrstavanje otpada. Ali, postoje službe za to i one su veoma dobro organizovane. U Nanningu ne možete naći opušak od cigarete na trotoarima, a bacaju se stalno. Ima puno radnika koji čiste.

Takodje, imaju velike planove sa zelenom tehnologijom. Već sada, Kinezi koriste mnogo električnih automobila. Glavno prevozno sredstvo na ulicama je el.skuter. I ja sam vozio jedan svakog dana. Autobusi gradskog prevoza su hibridi. Opet, govorim o regiji Guangxi na jugu Kine, gde smo mi živeli. Ona nema tešku industriju, već poljoprivreda vodi reč. Vozovi su im savršenstvo širom zemlje- brzi, novi, udobni i električni. Jedina su zemlja koja ulaže milijarde u razvoj tehnologije atomske fuzije, koja će biti najčistije dobijena energija na svetu i bez ikakvog radioaktivnog otpada.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_7
LiJiang, Yunnan province

7. Je li Kina skupa zemlja, i za turiste, i za lokalce? Možete li navesti neke primjere cijena npr. vode, goriva, hrane, smještaja, javnog prijevoza, taksija i slično? Kakve su plaće u Kini? 

Kina je zemlja kontrasta. Gradovi su futuristički sa platama i po nekoliko hiljada evra mesečno. Sela umeju da budu ruralna i u nekim se nisu promenile stvari još iz Srednjeg veka. U gradovima ljudi voze najnovije Tesla automobile, u nekim selima koriste još uvek volove za obradu zemlje. Tako i plate variraju, kao i kupovna moć. Ako poredim njihove gradove sa našim, imaju bolji standard od nas. Osnovne namirnice su jeftinije kod njih. E sad – šta mi smatramo osnovnim namirnicama? Hleb to nije.

Ako želite da živite zapadnjačkim stilom- hamburgeri, peciva, nemačka piva, američke šnicle, francuska vina i sirevi – onda je život tamo skup. Skuplji nego bilo gde u Evropi. Ako jedete kinesku hranu i malo prihvatite njihov stil života – onda je život jeftniji nego npr. u u Srbiji. Struja i režija oko stana je jeftinija nego u SRB, kao i prevoz, gorivo. Iznajmljivanje stana je skuplje nego na Balkanu, ali opet jeftinije nego npr. u Nemačkoj. Realno, dosta toga u Kini možete sebi da priuštite sa prosečnom platom srednje ili više-srednje klase.

Za turiste je drugačije. Uvek je sve skuplje, ali se zna na kojim mestima turisti idu. Kada progovorite koju reč kineskog, cene padaju na normalne… Taksi je baš baš jeftin i treba korisiti aplikaciju “didi”. Sjajni automobili, neki baš luksuzni, cene prevoza baš niske, nešto kao Uber. Nema iznenadjenja oko cene, vidite mapu i sve je super. Javni prevoz je jeftin i jako dobro organizovan. Uvek tačan. Cene avio karata su realne za razdaljine koje se prelaze, jer je zemlja velika i uvek su konkurencija sa voznik kartama – po ceni su tu negde.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_8
YangShuo, Guangxi province

8. U jednom od članaka ste napisali da je noćni život u Nanningu nešto totalno drugačije nego bilo gdje na svijetu. Zašto?

Hahaha… Generalno u ovom delu Azije je tako. KTV barovi (privatne sobe, gde pravite karaoke party-je samo sa svojim društvom, besni ultra moderni klubovi i diskoteke, Kinezi koji ne znaju da igraju freestyle – samo kada znaju koreografiju za nešto. Igre ispijanja alkohola – ako su mnogi Kinezi genetski totalno netolerantni na alkohol. Kada si stranac, imaš posebne privilegije, ljudi te čašćavaju pićem, stalno ti svi daju nekakve besplatne stvari da ostave dobar utisak o sebi i o svojoj zemlji. Sva ta pažnja može vremenom malo da umori… Bilo mi je interesantno u početku, kasnije se nisam više ni okretao na svaki “hello”.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_9
XiAn, gradske zidine

9.  Kakav je proces za selidbu u Kinu, znate li ukratko više o tome i postoji li neki savjet koji bi dali svima koji žele preseliti u Kinu ili ju samo turistički posjetiti; što bi trebali znati i na što bi trebali pripaziti? Ima li neki lakši način za selidbu u Kinu?

Trenutno niko ne zna odgovor na ovo pitanje. Veliki je problem izazvala korona i zemlja je idalje skoro pa skroz zaključana. Postoje procedure, koje se stalno menjaju. Ne bih da napišem bilo kakve direktive što se legalne administracije tiče, jer u trenutku pisanja čak i ako je sve tačno – sutra već možda nije. Uvek nazovite kinesku ambasadu u svojoj zemlji za detalje oko ulaska u Kinu. Moj savet je – istražujte.

Pitajte sami sebe koliko ste fleksibilni da se promenite. Kina se neće menjati zbog vas. Morate biti tolerantni jer dolazite u totalno novi svet i morate biti otvoreni za promene. Instalirajte WeChat. Ovaj app vam može olakšati 80 posto života u Kini. On je i socijalna mreža i njime plaćate elektronski, i kupujete karte i za javni prevoz i prevodite tekstove sa kineskog na engleski i obratno…  služi skoro za sve.

Kada instalirate aplikaciju, pročešljajte grupe “Srbi u Kini”,  ExYu”. Tu ćete naći na hiljade ljudi sa naših prostora koji tamo žive, pronaći neke iz grada u kojim želite da idete i dobiti informaciju iz “prve ruke”. Većina ljudi sa naših prostora je mahom iz Srbije, slede Bosanci, a ima nešto i Hrvata. Ostale ExYu narode: Makedonce, Slovence i Crnogorce sam jako jako retko susretao.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_10
Tropsko ostrvo Hainan

10. Koja je najsmiješnija ili najluđa anegdota iz vašeg života u Kini? Kad bi mogli izdvojiti jednu ili dvije.

Svaki dan je novi šou sa Kinezima … često ima toliko smešnih situacija, pa se prosto naviknete. Kad sam baš došao u Kinu, u sistemu kompjutera lokalne policijeske stanice nije bilo Srbije. Dva sata su razmišljali kako da ubace Srbiju u sistem, pa su nas na kraju prijavili da smo iz Monserata zato što na kineskom, te dve zemlje se slično izgovaraju…. Mnogo puta na dokumentima sam umesto Nenad Antić bio “Nenad Srpsko”

Imaju i kod vas putnici isti problem, jer na putovnicama kod državljanstva piše “Hrvarsko” Ove podatke su naše države eto ostavile na domaćim jezicima, kao da su prepisivale jedna od druge. Anegdota ima vezanih i za sujeverje u Kini. Ako nosim zeleni kačket, ulicom mi se svi smeju i sažaljevaju me, jer to znači da želim da pokažem svetu da sam fin, a da me žena vara. Ili na primer, ženi ili devojci nikad ne treba kupovati cipele! Ako to uradite, otićaće sa njima za drugog!

Kinezi zimi otvaraju prozore, a leti ih drže zatvorene. “Lost in translation” anegdota ima koliko hoćete! Kineski je tonalni jezik, pa ako promašite ton dok govorite, ta reč ima totalno drugo značenje. Ja sam na primer u prodavnici garderobe tražio ogledalo da se vidim u njemu i umesto “Da li imate ogledalo?” uporno ponavljao prodavačici “Da li imate spermu?” Hhhhaha…tako da, treba biti pažljiv.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_11
Ulica ZhongShan, noćni market u Nanningu

11. Jeste li upoznali neke Srbe, Hrvate ili generalno ljude iz zemalja bivše Jugoslavije?

Da da. Naši ljudi u Aziji su sjajni. Nema nas puno kao u Evropi, ali oni koji odu da žive u ovako daleke zemlje uglavnom nisu pali sa kruške. Kao što rekoh, najviše ima Srba, a potom slede Bosanci i Hrvati. Srbima je dolazak u Kinu najlakši, jer za turističko putovanje nije potrebna viza. Pa onda dodju, vide prvih mesec dana da li mogu uopšte da žive ovde. Mnogi se vrate nazad.

Veliki je kulturološki šok, a ima ljudi koji vole svoju zonu komfora, pa ukapiraju da ne žele ništa u vezi sebe da menjaju. Mi smo se svi držali zajedno i na okupu. Mala exyu dijaspora u Nanningu je brojala 20-30 ljudi. Svi smo se lepo slagali. U doba korone, više od pola njih se odselilo iz Kine. Valjda će opet doći neko normalnije vreme.
Mi smo bili medju pioinirima u Nanningu i bukvalno medju prvima sa Balkana koji su se tamo doselili. Tako da, mnogi ljudi su nas kontaktirali iz ExYu država i završili posle nekog vremena u nasem gradu sa nama. Lep je osećaj biti od pomoći drugima. Najviše ljudi iz nasih država ima u većim gradovima – u Pekingu, Šangaju, Šendženu, Guangdžou. Tamo nas ima na hiljade.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_12
Priroda u provinciji Guangxi

12. Koji jezikom se priča i kako ste se sporazumijevali? Pričaju li ljudi i engleskim jezikom ili baš i ne?

Kada smo došli u Kinu, malo po malo, morali smo da savladamo makar osnove kineskog. Za svakodnevnu komunikaciju, to je najbolje. Engleski može u početku poslužiti, ali ako koristite samo engleski jezik, vaš život u Kini je prilično ograničen. Punih 8 godina učenja je bilo potrebno da bi došli na neki osrednji B1 nivo. Čak 4 puta sporije ide učenje ovog jezika od bilo kojeg indoevropskog.

Osim kineskih karatktera, tu su i 4 tona koja postoje. Kinezima je manje bitno kako izgovaraš glasove… nema veze da li je S ili Š, Đ ili C, već kako si “otpevao” reč. Zato nam i zvuči kineski čudno… kao da se stalno svadjaju. Nemoguće ga je pravilno šaputati. Pesme na televiziji imaju titlove. Oni čuju drugačije od nas. Njihove uši su od malena istrenirane da čuju ove razlike. Smešno im je kad stranci ravno pričaju. Evo jedne pričice i igre rečima, gde vidite kako su tonovi važni. Svaki od ovih karaktera na kineskom se čita kao slovo Š kod nas … znači “Š š š š š š š “ … sve! Ludo, zar ne!?

Piše se:
石室诗士施氏,嗜狮,誓食十狮。
氏时时适市视狮。
十时,适十狮适市。
是时,适施氏适市。
氏视是十狮,恃矢势,使是十狮逝世。
氏拾是十狮尸,适石室。
石室湿,氏使侍拭石室。
石室拭,氏始试食是十狮。
食时,始识是十狮尸,实十石狮尸。
试释是事。

Čita se:

Shí shì shī shì Shī Shì, shì shī, shì shí shí shī.
Shì shí shí shì shì shì shī.
Shí shí, shì shí shī shì shì.
Shì shí, shì Shī Shì shì shì.
Shì shì shì shí shī, shì shǐ shì, shǐ shì shí shī shì shì.
Shì shí shì shí shī shī, shì shí shì.
Shí shì shī, Shì shǐ shì shì shí shì.
Shí shì shì, Shì shǐ shì shí shì shí shī.
Shí shí, shǐ shí shì shí shī shī, shí shí shí shī shī.
Shì shì shì shì.


Značenje:

U kamenoj jazbini pesnik Shi Shi, koji je bio zavisnik o lavovima, odlučio je pojesti deset lavova.

Često je odlazio na pijacu tražiti lavove.

U deset sati deset lavova upravo je stiglo na pijacu.

U to je vreme Shi tek stigao na tržnicu.

Video je tih deset lavova i pomoću svojih pouzdanih strela umrlo je deset lavova.

Doneo je leševe deset lavova u kamenu jazbinu.

Kamena jazbina bila je vlažna. Zamolio je svoje sluge da je obrišu.

Nakon što je obrisana kamena jazbina, pokušao je pojesti tih deset lavova.

Kad je jeo, shvatio je da je ovih deset lavova zapravo deset kamenih lavjih leševa.

Pokušajte objasniti ovu stvar.

Da stvar bude još gora, ovde pričamo o mandarinskom Kineskom, kojeg većina Kineza govori. U Kini postoji još puno jezika. Na jugu se govori kantonski kineski, koji je skroz drugačiji jezik. Milioni ljudi govore kantonskim jezikom, a ima i na hiljade lokalnih dijalekta. Mandarinski i Kantonski se totalno razlikuju. Čak se ni jedan od brojeva 1-10 ne izgovara isto na ova 2 jezika. A ako posmatramo Kinu kao celinu, uhhh… od arapskog pisma na zapadu zemlje, preko sanskrita na tibetu, mongolskog pisma na severu zemlje i tradicionalnog kineskog pisma na Tajvanu i u Hong Kongu. Sva ona se koriste, u zavisnosti u kom se delu zemlje nalazite. Opet, mandarinski je standard i najbolje je njega znati.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_13
Longmen caves in LuoYang

13. Koje su vam najdraža tradicionalna jela i kakva je hrana generalno? Postoje li neka luda i šokantna jela ili pića? Sto je najludje sto se probali na nekom marketu?

Sve sam jeo – od mrava, preko pacova do aligatora! Heheh… Kažu da kinezi jedu sve što stoji na 4 noge, osim stolova i stolica. Tu ima istine. Meni je na jugu lično bilo najdraže sveže južno voće, riba, morski plodovi a od mesa, najviše smo jeli piletinu. Medjutim, svega ima. Probao sam i insekte i crve i gliste, škorpije, gmizavce, vodozemce… Ovo su opet delikatesi. Ne jedu ni Kinezi to često. Mnogi su probali za ceo život manje stvari nego radoznali ja.

Polovina svinja na svetu živi u Kini. Ima skupocenih stvari, na primer supa od blata i slame. Skuva se lastavičje gnezdo, celo i to piju dame za lepotu kože, jer pljuvačka od lastavice je dobra za kožu. U TCM tradicionalnu kinesku medicinu ne bih ni zalazio jer to je tema duga i široka. Tu se sve koristi i od svega se prave lekovi.

Kineska kuhinja je fantastična i nema veze sa kineskom hranom koju jedemo u svetu! Ali skroz na skroz! Kineska hrana u Evropi je npr ipa podredjena našim ukusima. Onda, ogroman je diverzitet. Mongoli na severu imaju mlečne proizvode, jede se puno mesa. Ovčetina dominira. Ljudi na jugu jedu malo mesa i ne smeju da piju mleko. Većina je genetski laktointolerantna.

Hrana u Sečuanu je ljuta i masna. U Guangdongu je slatkasta… Voleli smo da se častimo s vremena na vreme, onako okupimo se svi Balkanci, pa odemo u Ujgurski restoran. Ovaregija je naseljene ljudima turkistanskog porekla i hrana je dosta bliska srednjoazijskim, a samim tim i turskim i balkanskim ukusima. Jagnjetina, vruć hleb, kiselo mleko, salate koje liče na naše.
Ono sa čime ne mogu da se moralno složim, to su farme pasa koje idalje postoje na jugu zemlje. Iako je sve teže iz godine u godinu pronaći meso psa u prodaji, ipak ga ima u zimskim mesecima u neurbanim sredinama. Mladi preziru ovakvo ponašanje i ne vole da razgovaraju o tome. U selima, ovo meso jedu par puta u toku zime – skupo je da bi podigli imunitet. Ne jedu svoje ljubimce. Postoji odredjena rasa psa uzgajana za to.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_14
The Peak, Hong Kong

14. Nakon 8 godina života u Kini, što ste naučili od Kineza i života tamo? Kakve pouke ste ponijeli sa sobom?

To, koliko smo se promenili u Kini, počeo sam da uvidjam tek kada sam se vratio u Srbiju. Opet sam doživljavao, ovog puta tzv Reverse-Cutural-Shock, pa se prilagodjavao životu ovde. Naravno, brzo sam se podsetio i prilagodio. Prvi utisak mi je bio što gledam lica belaca, pričam sa konobarom na srpskom, ljudi se pipaju, grle i ljube! Idalje idem po kineskim prodavicama ovde i koristim priliku da razgovaram sa njima.

Fali nam dosta toga od hrane. Navikli smo se na njihovu hranu. Jedes mnogo, a nije ti tesko u stomaku, nekako je lakša za varenje. Kod nas je hrana dosta teža, masnija, puno mesa i testa. Mislim da smo postali otvoreniji, tolerantniji, i da smo naučili neverovatnu količinu novih stvari i stekli toliko novih iskustava… Nekako imam utisak da bi se posle Kine snašli bilo gde u svetu. Putovaćemo još, nadam se, pa proveriti to! 

15. I za kraj, koje su stvari tj. barem pet mjesta u državi ili dijelu u kojem ste zivjeli koja bi svima preporučili da obavezno posjete u Kini?

5 mesta?  Uh… baš teško pitanje…
Kina je toliko velika da morate dolaziti više puta i svaki put obilaziti različite njene delove.
Tajvan i Tibet neću uvrstiti u top 5 jer su posebne oblasti i zaslužuju malo drugačiju pažnju.

1. Hong Kong i Makao: dve autonomne oblasti, države u državi)- sjajno za snažan prvi utisak. Engleski jezik može da posluži. HK je urban moderan, sa najviše nebodera na svetu, spoj tradicije, kulture i modernog. Isto tako je i Makao, s tim što postoji portugalski šmek izmešan osećajem da stenekom Las Vegasu istoka.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_15
Macau
Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_16
Hong Kong

2. XiAn – tu su oni terraotta ratnici. Izuzetan deo Kine. Najstariji hramovi i stari gradovi, dobra klopa, veliki grad koji nudi dosta toga. Nedaleko – brzim vozom su pećine u LuoYang-u, kao i poznati Šaolin manastir. Nekoliko sati vožnje južno i možete da skoknete i do Čengdua da vidite pande u prirodnim rezervatima ili džinovskog Budu u Lešanu.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_17
Dzinovski Buddha u Leshanu
Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_18
TerraCotta ratnik, XiAn

3. Peking  i Šangaj – tu svi idu. Ovi gradovi nude dosta toga, ali Kina ima mnogo mnogo više da ponudi od ovih standardnih mesta za obilazak. Pogled na Bund u Šangaju, kao i Kineski Zid u okolini Pekinga ili Zabranjeni grad su ikonske destinacije.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_19
The Bund, Shanghai

4. Yangshuo – ovo je u provinciji Guangxi gde smo i mi živeli. Sjajna priroda i neverovatni pejzaži u ovom mestu i svuda ukaokolo. Kinezima je ovo mesto jedno od omiljenih. Možete posetiti i obližnji Guilin, kao i skoknti do Nanninga ili do grada Beihai i kupati se na srebrnim peščanim plažama Južnog Kineskog Mora.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_20
Detian vodopadi, provincija Guangxi – gde smo živeli

5. Provincija Yunnan – Ovo mesto nas je oduvalo! Smešteno izmedju Burme i Tibeta, na obroncima Himalaja, ova provincija nudi savršeno očuvane stare gradove, divnu prirodu i mnoštvo različitih nacionalnih manjina. Od mesta, treba posetiti LiJiang – sa okolinom, ShangriLa, Tiger Leaping Gorge – kao i kulturnu prestonicu Dali. Glavni grad provincije Kunming je grad večnog proleća i sjajan je. Jug provincije pripada jugoistočnoj Aziji i tu ima slonova na granici sa Laosom. Tu su i reka Mekong, prašume i plantaže najpoznatijeg kineskog zelenog PuEr čaja.

Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_21
Tiger Leaping Gorge, Yunnan province
Selidba_u_Kinu_i_sve_o_životu_u_Aziji_Kookylovestotravel_22
Dali, Yunnan province

17. Tradicija neka je – s obzirom da ja obožavam činjenice ako znate ili imate neki “fun fact” na umu o Kini da podijelite sa nama.

– Kompas je otkriven u Kini, gotovo 1400 godina pre nego sto su evropski moreplovci počeli da ga koriste.

– Na kineskom Kina znači “srednje kraljevstvo” i centar je sveta. Mape sveta koje oni i danas koriste, pozicionoraju Kinu u sredini. Amerike su na desnoj strani mape.

– Imaju istraživače i moreplovce koji su otkrivali nas. Kao neki kineski Marko Polo… ali pre Marka Pola.

– Kivi nije sa Novog Zelanda, mada se primio tamo pre par stotina godina. Potiče iz provincije Sečuan, gde imate ogromne plantaže ovog voća i pije se tradicionalno vino od kivija.

– Izmislili su sladoled. Neki od kineskih vladara imali su i po 50 kuvara zaduženih isključivo za sladoled.
Danas u Kini, medju decom je izmedju ostalih populararn i sladoled od graška ili od kukuruza ili pasulja. Probao sam. Nije loše.

– Kineske železnice su toliko duge da dužinu pruge možete 2 puta obmotati oko planete zemlje.

– Mandarinski je najkorišćeniji jezik na planeti.

– Kineske neveste nose crvene venčanice. Bela boja se nosi na sahranama.

Još jednom hvala Nenadu, Maji i Uni, a njihove avanture pratite na: https://www.instagram.com/nenadove.avanture/ ili na blogu: http://nenenadoveavanture.blogspot.com/

CBD Hemp oil

Ovo je bilo sve što se tiče selidba u Kini, a ako vas zanima život u nekim drugim zemljama svijeta iz perspektive “naših” ljudi, iako smo svi naši, pročitajte neki od prethodnih članaka:

Zanima te kakav je život u Nizozemskoj i Amsterdamu, u Singapuru, na Tajvanu, u Meksiku, na Islandu, u Brazilu, Vijetnamu, na Madagaskaru, u Panami ili u Tanzaniji?

Share your opinion